Obozavam mindjuse.
Morala sam dugo da cekam dok sam mogla i sama da "udenem" mindjuse u usi. Moj tata nije dao da mi probuse usi kad sam bila beba, a dobila sam bila vec jedne za krstenje. Posle sam se malo plasila da busim usi, pa da provlacim konac. U ono vreme jos nije bilo pistolja za busenje usiju. I onda, sa 18 godina, na maturskoj ekskurziji, bila sam "prepadnuta" od strane jednog zlatara koji je ponudio da mi probusi usi, na licu mesta. I da mi odmah stavi zlatne mindjusice. I dok sam se osvestila, imala sam, konacno, mindjuse U usima, a ne NA usima. Od onda skupljam mindjuse, tj. kupujem. I imam ih puuuno. A od kad sam i sama pocela da se bavim pravljenjem nakita, pravim ih po meri.
Нема коментара:
Постави коментар